Pastir

312

средовању царичином и мири ее са Севершаном. Писац Сократ, кош ниге баш тако био расположеи према Златоусту, вели, да 1 е се ова1 иомнрио, тек да се отресе од неуступног захтевања царичиног, но да му Ге у души остала првашња мржња према Севершану, као н овога према Златоусту. Златоуст по свом характеру не могаше нигда волети оно, што Ге лажно и порочно. Он Ге више пута говорио : „можеш опростити непршатељу увреду, али га нигда не можеш волети ни уважавати." У беседи свогог „о еуревњивости“ он има пред очима Севертана, кад вели: „жалосно ге гледати, и кад обични самртници страдаГу од такве слабости. Но опет Ге то мање зло. Али кад надагу у њу људи, кош су се уклонили од су1ете светске , то ге у сто пута жалоснте. Ха бих радо ћутао, кад би моге ћутање било кориснше , па забашурило саблазан ; но ако га ућутим , дела ће проговорити снажнше од мене. Шта! ти мислиш, грешниче, да добро радиш, кад обараш радове твог ближњега ? Може бити да су то и твош радови, па не шкодиш ли тнме и самоме себи? ПогледаГ на вртара и на земљорадника, како они удружу1у своГу снагу ! Хедан оре, други сеге, а трећи залива: а сви имаГу гедну цељ — пуноћу растиња. А код нас то иде напротив. Ха садим, а други љуља дрво, да га ишчупа. Допусти, болан, нека дрво пусти своГе жиле. Не сметаГ мом раду, да не сметеш и своме. Моге 1е — да садим, а твоГе — да заливаш. Но Га видим славу, велиш ти , когом се користуГе онац што сади. Будало! ни Га ни ти нисмо ништа: све 1е то дело божиге. И на њега ти нападаш, чупаГући то, што 1а засађуГем. Ха се мање бошм спољашње него ли унутрашње борбе. Корење шш може и не пострадати од ветра, ако га добро утврдимо у земљу; но ако га изнутра црв подГеде, скоро ће иропасти. И докле ли ћемо ми као црвићи подгризати корен цркве? IX да ли ћемо кад год отпочети што радити без утицага свакоГаких жена ? Ха видим цркву, где се раствара као мртав труп: Га видим њене очи, руке >