Pastir

316

Нешто о прнтању вере Хрнстове код Руса. (Свршетак.) Корсунци се затворе у град, а Владимир их опседне с во1ском. па им оправи поздрав, да ће онде седети и три године, ако се не предаду. Но кад му ови одговоре, да се не мисле предавати , он нареди, да се копа свуда наоколо шанац , па са шанца стрељаху становнике у граду. Корсунци опет са свохе стране направе под бедемом лагуме, па сву ону земљу, што они уздигну растуре и у град одвуку. И ово се овако понављало неколико пута, док се не нађе међу Грцима Гедан издашик, по имену Настас, кош се Гамачно морао надати лепоГнагради, те пусти из града своху стрелу. иа кохох беше овах надпис: „на источног страни има извор , из кога Ге вода проведена у град,- нађи га и пресеци воду од града.“ Кад ово прочита Владимир он погледа на небо и рекне : „Ако ми то испадне за руком, одмах ћу се крстити.“ После оног разговора ФилосоФа грчког са Владимиром, кошм се тах стараше да га обећањем неких награда примами у веру христову, нихе се ни чудити, што Владимир иолаже овакав услов Богу. Извор хе нађен, и Корсунци оставши без воде предаду се. Владимир уђе у Корсун , но дану реч о крштењу заборави. Владимир хош оклеваше с крштењен. Он имађаше на уму, да у тог понуди од стране грчких царева изиште и сестру њихову Ану себи за жену, па зато и оправи посланике Василиху и Константину, да им то кажу. Између дугог разговора и договора, они се сагласе, да удаду своху сестру за њега, но тако да с њом захедно оправе и свештенике свохе у Кихево, да крсте Владимира. Ана буде доведена у Корсун а с њом дођу и свештеници. Али наскоро догоди се случашо, да Владимира хако заболе очи тако, да ништа нше видео. Ана му пошље овакво поздравље: да га ништа на свету не може излечити до крштење. Владимир Ге послуша и рекне: „ако то буде истина, онда ћу признати, да 1е заиста велики