Pastir, Jul 14, 1868, page 14

444

суда, кош се оскрнавио присутством мртваца, (ст. 10—22). Новозаветна црква тим Ге ради1е задржала то уређење чистити се свештеном водом, што се они, кош стугту у бро1 чланова њених, чисте водом крштења. Канони апостолски приписуГу апостолу МатеГу уредбу свећења воде и уља. У молитви свећења проси епископ или пресвитер, да би Бог чрез Христа свог осветио воду и уље, и дао им силу, да могу одржати здравље , уништити болести, изгонити демоне и утаманити свако њиово лукавство. Судећн но том предању христиганска Ге црква приписивала свогог освећешн води већу силу, но што Ге могла имати чистителна вода у старом Завету. И стари христшани употребљавали су њу понаГвише кад су какву ствар за богослужење приправили, или ако су гди благослова Божшег искали; тако су њом кропили стене храма, свештену одећу, сасуде, вазд)хе, свеће, а код куће, домове, вртове, винограде, поља, ливаде, марву, рану и ииће, кошеве и остало, На ту цГел носили су пона1више на Западу, кући, ону воду, К 01 а се у очи Ускрса или Петдесетнице (Троице) освештавала ради крштења оглашених, пре но што се у њу уље успе; иначе су и обашка светили воду растворену сољу, ради освећења. С молитвом ири освећењу воде како за крштење, тако и за пиће и друге потребе, свагда су споили и овењавање светнм крстом, а доцнше (по свог прилици од Константииа великог) и ногружавање крста. Свети Амвросте пише-: „да вода постаге само онда способна за духовно умивање и спасително пиће, кад се освети таганственошћу спасителног крста. И као што Ге Моше1 у неки извор „Меру“ погрузто дрво, тако 1е у таг извор и свештеник погрузио^ прослављени крст Господањ и вода постала благодаћу сладка. Код нас на православном Истоку употребљуГе се двогако „водоосвећењеХедно „велико“ коГе бива на празник гробља кући у ко№1 Је мртвац био, врате, иеру руке од земље, кошм су мртвлца посули, и тек цосле за „даћу“ спремагу се.