Pastir

444

суда, кош се оскрнавио присутством мртваца, (ст. 10—22). Новозаветна црква тим Ге ради1е задржала то уређење чистити се свештеном водом, што се они, кош стугту у бро1 чланова њених, чисте водом крштења. Канони апостолски приписуГу апостолу МатеГу уредбу свећења воде и уља. У молитви свећења проси епископ или пресвитер, да би Бог чрез Христа свог осветио воду и уље, и дао им силу, да могу одржати здравље , уништити болести, изгонити демоне и утаманити свако њиово лукавство. Судећн но том предању христиганска Ге црква приписивала свогог освећешн води већу силу, но што Ге могла имати чистителна вода у старом Завету. И стари христшани употребљавали су њу понаГвише кад су какву ствар за богослужење приправили, или ако су гди благослова Божшег искали; тако су њом кропили стене храма, свештену одећу, сасуде, вазд)хе, свеће, а код куће, домове, вртове, винограде, поља, ливаде, марву, рану и ииће, кошеве и остало, На ту цГел носили су пона1више на Западу, кући, ону воду, К 01 а се у очи Ускрса или Петдесетнице (Троице) освештавала ради крштења оглашених, пре но што се у њу уље успе; иначе су и обашка светили воду растворену сољу, ради освећења. С молитвом ири освећењу воде како за крштење, тако и за пиће и друге потребе, свагда су споили и овењавање светнм крстом, а доцнше (по свог прилици од Константииа великог) и ногружавање крста. Свети Амвросте пише-: „да вода постаге само онда способна за духовно умивање и спасително пиће, кад се освети таганственошћу спасителног крста. И као што Ге Моше1 у неки извор „Меру“ погрузто дрво, тако 1е у таг извор и свештеник погрузио^ прослављени крст Господањ и вода постала благодаћу сладка. Код нас на православном Истоку употребљуГе се двогако „водоосвећењеХедно „велико“ коГе бива на празник гробља кући у ко№1 Је мртвац био, врате, иеру руке од земље, кошм су мртвлца посули, и тек цосле за „даћу“ спремагу се.