Pastir

471

гостионицу, или у какву било прчварницу — о том маГка и немисли. А не мисли ни син, док ово неучини. Други родитељи кош не живе у месту, где се гимназига налази, падаГу Гош у веће крашости. Да би ограничили своге дете од излишних трошкова, они обично чине погодбу с њим, колико ће му у име хране, квартира и свиГу други ђачких потреба издавати месечно, и договоривши се с њима, они не шаљу те новце коме од свогих пршатеља, па да ови подмирууу дечиге потребе, већ их шаљу непосредно деци у руке. Дете, коГе ге лакомо на све, види наГеданпут у свом џепу 4—5 а можда и десетак дуката. Сваки може судити, каква ге то необична радост за сваког, кош ретко кад виђа пару у кеси, а нарочито за дете. Оно се титра тим дукатима, показу1е их свошм друговима, а у исто време сврати у коГекаква места где Ге пре бивао, па му нису хтели давати што без новаца, да их и тамо покаже и да изрази од прилике ову мисао: „немоГте ви мислити, да сам Га без новаца и да нисам кадар исплатити, ако се задужим." Овде се шпеданпут стече друшства и реши, да он части, кад ге већ добио новаца. И ово се с почетка за почиње с врло малом чашћу, а доцнше, док се младост, кота 1 е и онако пуна ватре, Гош више поугреГе, дође се често н до тога, да таг Гадник плаћа дукат а и два. Устао 1е он сутра дан, кад се већ опаметио, па рачуна : колико му где треба да исплати али рачуни не излазе. Он 1е остао постиђен пред поверитељима, а и у страху, да то нечуГу његови родитељи. Ово понижење сГедињено са страхом, рађа у њему суморност: он почиње да хладни ирема сво1о1 дужности а све у бризи од куда ће да иопуни та1 недостатак. Но ово ге овако на први мах. А доцшне, док се он научи сносити своГу судбу, докле чу!е, да он нте сам, но да има 1ош браће налик на њ, па можда и горе, он поста!е равнодушан према себи и све-1едно му Ге илатио ил' не платио, иошао у школу или у каФану. А ако се к овако