Pastir

81

цркви њен црквени устав, ко га написа, или боље рећи преведе на словенски Гезик, где и за ко1и манастир. 0 потреби историчког знања о црквеном уставу, по нашем мнењу, излишно Ге много говорити; Гер доста ге рећи, да 1е устав у цркви то, што на лађи думен. без кога црквени служитељ, па ма како он вешт био, неможе тачно испуњавати то, што потребуге од њега црква у свом благочиншу — загато дакле да не би знали бар кратку неторшу тако важне књиге у нашоГ православног цркви? Има два устава црквене службе: 1 едан крусалимски, или као што се Гош друкчиге назива — налестински. ОваГ устав написан Ге св. Савом (освлгценима) у IV. веку, и други устав — студитски — св. Теодора Студита кош Ге живео у VIII. в. Ова два устава, били су написани овим св. мужвеима. и примљени у њиним манастирима, по кошма 1е свршавана божига служба; но после тога, ови су устави, по потреби времена попуњавани и у неким поГединостима измењавани, па су тек после примљени у свима црквама за руковоство. Терусалимски устав св. Саве, допуњен Ге у VII. веку преподобн. Тованом Дамаскином, а у IX. век. њега Ге допунио неки Марко, игуман лавре св. Саве о свешт. 1 ) ОваГ устав примљен 1е у црквама: ГерусалимскоГ, александриГског и антиохиГскоц а студитски примљен Ге био у константинопољског цркви, а тако исто и у оним областима, коГе су од ове цркве зависиле. Тако се продужавало до XI. в. Те ли било какве разлике између ова два устава. т. 1. Герусалимског и студитског, готово ништа се незна; али Гедан писац, кош 1е живео у XI. в., Никон из Црне Горе (ово се место находи У пределима антиохимжим), доста Гасно опредељава разлику и стање ова два устава у то време. ТТТто ее тиче Герусалимског устава, он говори да се списци његови не подудара1у међу собом. Дуго време, Никон се трудио да нађе наГстариш списак Герусалимског устава, и благодарећи игуману

Ј) Ово допуштење, дознато 1е под називљем: „ Маркове главе,“