Pastir

433

сила, ко1а 1 е створил! свет,- да ге душа човекова безсмртна и дужна да се усавршава. *) Његови високи погмови о доброчинству, његове тежње за постижењем божества, и указивања на безсмрност душе, даГу нам повода предполагати, да ге он у Египту, где 1е неко време живио, имао прилике сазнати Свето Писмо. Наука Платонова, по самог узвишености евошГ, имала 1е мање последовалаца, него наука Стоика и Епикурегаца. Наука Стоика ласкала ге људског гордости; наука пак Епикурегаца донадала Ге се већини потоме, што Ге правдала природне тежње човека к срећи и наслади. Кад 1е апостол Павле дошао у Атину, образовани Грци следовали су или Стоицима, или ЕпикуреГцима. Но философи, при свог мудрости свогог нису могли ништа достошо веровања казати; сва њихова заклучења и обГасњавања била су само мишлења, подвргнута спору и опровргавањима. Питања кога су узнемиравала умове, остаГала су неразрешена, и нагсавестнш учени људи закључавали су, да све у свету подлежи сумњи. Таквим начином вековна усиљавања ума људског служила су само за доказ, да свет „ мудрошку свотм не може оознати Бога; и да ниГе могуће познати истину без одкривења с неба, и неможе се наћи спокогство и олакшање без помоћи и милоети божиге. И ево, Павле Ге дошао у Атину да проповеда истину и да опомене мудре атињане на Христа, кош Ге истина и живот и светлост. Мислило се, да ће они с радошћу примити његову проповед. Свети апостол Гако 1е жалио, кад Ге видео, да Ге варош пуиа идола; но ипак Гедна околност учинила му се знаменитом: разгледагући варош , он 1е угледао на ГедноГ пигаци жртветник с надпиоом: „ непознатом Богу. и Дакле Атињани су, мислио Ге он, познали сугету незнабоштва, и сазнаГу, да *) Пдатон по свошм узвишеним мислима о вишем суштаству, назван хришћански философом.