Pastir

438

црпећи необходне насатве и поуке за умртвлење своле илоти, сво1е воље и свогих жеља. Од обвезаности послушања, као и од обвезаности одкривати пред старцем сва своГа дела и мисли у стању калуђерства, нико се нте ослобођавао. Шта вшне и сами настоГатељи, кош се нису ни учему разликовали од остали инока — браће своГе, зависили су у сзему од сво 1 их духовних наставника и путевођа. Овако по1мљено калуђерство, у даљем развићу свом, морало Ге по логичко1 необходности одрећи се и сваке личне сопствености , будући се у њоц као у праву свошне, воља човечша наГвећма огледала као саморадена снага, изражена у спољним постуицима људским. И заиста у самоГ ствари ми видимо, да иноци, у време кад Ге калуђерство нагбоље цватило, несу имали никакве личне сопствености. Њима Ге само ово дозвољено било: да се за време могу послужити оним стварима, коге су биле нашужнше за живот и коГе нису биле ничша сопственост, већ општа имаовина све манастирске братиГе у скупу узете. По овоме да би сваки онаг који ступа у манастир, могао боље погмити сво1 нови положаГ, свакоме ново долазећем у манастир, скидали су нашре ону одећу, кога ге на њему била и облачили га у одеђу манастирску. Даље, забрањено 1е било свима онима кош ступе у манастир да примаГу прилоге и милостиње било од кога му драго, да не би ни самим помислом покушавали стваратн себи сонственост, кота треба свагда да Ге општа имаовина свшу у манастиру живећих. Осем тога, калуђер не само да неге могао имати имања свог, већ му нше дозвољено било слободно располагати и оним што Ге опште било. Ово правило важило 1е за све без разлике не искључугући ни самог настогатеља манастирског, кош исто тако нше могао ништа узети од манастирских ствари донде, док о томе не Гави оном лицу, коГе Ге било надлежно за то; и обратно, они кош су руковали стварима у манастиру, морали су нашре Сљедује додахак.