Pastir

439

питати настсиатеља, па тек онда употребити ствар, кта 1 е стоГала под њиним руковањем. Но за основаче калуђерства ова правила строгости, опет несу била довољно Гемство и ограда против тежње к сопствености погединих калуђери, почем Ге она (т. \. сопственост) по њиовом мишлењу, била главна препрева за добро напредовање манастирске чистоће и моралног усавршавања брати1е. Да би и томе доскочили т. Г. да неби забрана њиова о личног сопствености ма и побочно преетупљена била: било старањем о манастиру или саме корпорациГе, одређено Ге било, да се калуђери морагу и могу издржавати само од оиога , што свотм сопственим трудом зараде. Проситчење строго 1е заврањено вило и нико се од калуђера неГе смео овраћати страним људима за помоћи , макар у манастиру за сутра и не вило ништа за 1ело. На последак из логички необходног сљедетва и главне иде1е калуђерства, изтицала 1е 1ош 1една аотреба, кога се састогала у ослобођењу сваког без разлике калуђера од обвезе, когог су подчињени људи у обичном друштву — од врачне свезе, — еда би се тиме ослободили и од сваке и наГмање прилике, коГе би распаљивале у њима страст и плотске жеље. Одтуд Ге и оно правило: да ко хоће да буде калуђер, несме се женити. Он мора бити безбрачан, он се мора обвезати да у целости чува дГевство , мора да строго пости , да се подвизава и да еваком приликом и дању и ноћу уклања од себе и сами помисао о предметима, кош га могу навести на иекушење и коге могу расиалити у њему пламе етрасти како телеене тако и греховнс. Уколико ге испуњавање свгну ових услова одговарало главноГ идеш калуђерства — то Ге лако разумети. За обгашњење узимамо само ово: главна основа на ком се оснивалу све наше друшствене одвезе — то 1е ФамилиГа,- а при безбрачности — целомудриГе сугласно с духом христиганског учења — то Ге на1свети1а обвеза за сваког. С друге стране, ако ми и неможемо да сасвим ограничимо себе и да се сасвим одречемо од надо-