Pastir

75

риФа, или увећагу парохиге Гер народ наш, кош поклања доста овако. онако ће и ваше плаћати и опет ио обичаху поклањати, што чинизи не би вад би плате било. Пви писању, писца врста ових, руководило1е сопствено искуство и убеђење као и уверење већине нашега свештенства, зато ће овде наГпре одговорити на примедбе нашега народа и свештенства и такве контрасте изнети у правом облику њиховом, као и то, какву би корист знатну имао и народ и дрзкава, вад би се свештенетву еиттематисала одсечна уредна наплата. Треба ли свегатенству стање поправити, нетреба ли?—у позниге време добиГено 1е повољнога одговора и од стране народа и евештенства, но само 1е разлика у начину те поправке. Између осталог, штампан 1е нрошле године у „Пастиру чла. нак: „Мисли о свештезству,* од човека чиновника, кога се вао и осталог народа тиче наплата свештенства у толико, уколико се и он за парохиханина сматрати може. Сав чланак проникнут хе жељом, да се свештенству стање понрави. Ал како ? само не илатом еистематичном. „Свештенство се не смихе удоређивати са чиновништвом, велк он „ако хоће да неомалоуважи иозив свох, хер нихе црква и канцелариха све хедно.“ Да ли свештенство жели да се тек унореди са чиновништвом, те зато тражи плату? И зар плата може да омалоуважи позив свештенички? Да ли може плакати онах, кога небоде? Заиста оно су изрази или незнања или ината само, а никако разумног и правог разумевања, и разлога. Неемета плата чиновништву, па зацело не бк сметала ни свештенству, да ово боље народиу еудбу дели. Зар се омалоуважава позкв свештенички, кад свештеник нема никакве . тражбине од народа? Зар се тим омалоуважав:. позив евештенички кад под платом нема нужде, да се завађа е парохиханима, за нанлату овога или онога свештенодеГства. Кад хе свештеник принуђен за плугом гиљати у данашњем положаху и с иарохиханима кавџити, с хедним што му хе њиву заорао и прегазио ,• с другим што