Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

68

Т. МАРЕТИЋ

Па с пристањем сина свога Дамајанту сретну она Тад опреми у носиљки, Заштити је многом војском, Да јој пртљаг јела, пића, Бхараше понајбољи ! За мало дође времена У Видарпску земљу она; Ту је часно дочекаше Са радошћу сви рођаци, а кад она сав род здраво Угледа и децу своју, К томе мајку и бабајка И још коло другарица, Почаст славна ла краљица Бозима и брахманима, О народни господару, Како треба по закону, А Судева обрадује раљ весео, што кћер виде, Хиљаду му крава давши, Давши село, много благо. Сјајнолика у очеву Пошто дому ноћ проведе И почине, она мајци Проговори ово, краљу: „Истину ти кажем, мајко Желиш ли ме имат живу, Потруди се, да доведеш Јуначкога Нала амо." Кад то рече Дамајанта, раљица врло жалосна, Сузама, краљу, облита Ништа јој не одговори. Сав дом женски када види“ Дамајанту, како јој је, Јаох ! јаох! стаде викат Иза гласа плачућ љуто, Тада Бхиму, силном краљу, Проговори жена ово:

90

100

110

120