Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
Плачућ обе Дамајанту Загрле, о њој обисну. Лијући сузе прозбори Полако мати краљева: „Ти си кћерка сестре моје, (дао те мадеж овај. Ја и мати твоја јесмо Кћери краља племенитог, Дасаранског господара, Судамна, о љупкоока ! За Бхима се сестра уда, А ја за Вирабахуја. Кад ти се роди, онда те У очеву видех дому У Дасарну. Кућа моја Нек ти буде ко твог оца, И како је моја ово Госпоштина, тако твоја !“ Дамајанта радосно се, О народни тосподару, Поклони сестри матере И ову јој реч прозбори: „И незнана ја код тебе Угодно сам боравила, Сваку жељу испуњала Ти си ми, свеђ ме чувала, Ал' још лешпе свакако ће На очеву бит ми дому. Дуго ја сам избивала, Отпусти ме сада, мајко ! Нејака моја дечица (Одведена тамо живе; Оца су јадна лишена И матере, — како им је“! Ако хоћгш пријатно ми Сада штогод учинити, Опреми ме на пут, желим У Видарпску брзо ићи.“ „Нек ти буде!" њој радосна Тетка рече, владаоче!
67
50
505)
60
65
710
715
80
85