Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

„Твоја кћи Дамајантија а мужем тужи и плаче, Без зазора ово ми је Она рекла, господару: „„Пек се твоји служитељи Труде тражит Гунјаслока!“" Жена краља тим потаче, Те он на све стране тада Брахмане- хоћке разашље: „Трудите се тражит Нала!“ Тад брахмани по налоту Видарпскога краља дођу К Дамајанти и њој реку: „Одлазимо сада на пут,“ Кћи Бхимова њима рече: „По свим идте краљевствима И у људским скупштинама аспитујте свуда много; „Куд ти, злоћо, оде полу Хаље моје одрезавши Спаваћиву у шуми ме Оставивши драгу, драги'2 А ја, како ти ми рече, Седим тебе чекајући, Јадујућ љуто младица олом хаље огрнута, Смилуј се мени, јуначе, Која плачем без престанка У чемеру, господару, Па ми штогод одговори“ (И друго му казат треба, Да би мене пожалио. | Када ветар ватру стане |Распириват, шума гори“ "Муж имаде уздржават И бранити жену своју). Зналац јеси ти дужности, Па зашт! с ума ти то сметну 7 Кажу, мудар и племенит милостив да си свагда,

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

130

135

140

145

150

155

160

165