Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

то _- т. МАРЕТИЋ

Ал' си посто немилостив

Због моје, мислим, несреће

Стог, јуначе тигровити,

Смилуј ми се, о властељу ! 170 „„Доброта је прва дужност“,

Слушала сам ја од тебе. —

На такове ако речи

Вама ткогод одговори,

Истражит треба свакако, 175 Тко је човек тај, где л живи.

Тко беседу вашу чује

Па одговор да вам какав,

Саслушајте, па ми јавте,

Ви најбољи дворођенци, 180 Настојте, да он не дозна,

Да по мојем ви налогу

Говорите; — а и за ваш За повратак нека не зна. Треба дознат, је ли богат 185

Или је ли сиромашан, Је ли жељан имат блага, Намере му дознат треба.“ Кад брахмани ту реч чују, Разиђу се на све стране 190 Тражит јадног краља Нала. Тражећи по краљевствима, По градима, по селима, Катунима, пустињама Нала, краљу, нигде њега 195 Не нађоше дворођенци. Сви посвуда реч су ону, О народни тосподару, Редовници разносили, Како рече Дамајанта. 200

ОСАМНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Пошто мину дуље време, Дворођенац Парнад звани Врати се у град и кћери