Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
~
со
Т, МАРЕТИЋ
Изврсна клекну на земљу,
Људски човек, краљ Нал славни.
Тад љубазно проговори, О народни тосподару, Коњма јаким; огњевитим, Јурнут жељан попритегне Узде Нал и коњушника Варшнеја узе у кола . И брзину вељу разви, Па изврсне Вахук коње Потера правим начином, Они се вину у уздух Као плашећ коњушника, Ајодхје дични госполар Те к'о ветар брзе коње Кад угледа, како возе, У чуду се силном нађе. Ту тутњаву кола чујућ Л то коња управљање Варшнеј видећ о вештини Мислит стаде Вахуковој: „Да не буде то Маталиј, Возилац краља богова 2 Знатан његов знак се види На јунаку на Вахуку. Ил' је ово Салихотро Зналац својства коњских трага, Који је тело прекрасно Човечје некад добио 2 А можда је краљ Нал-ово Душманских града освајач, Па је амо он дошао 2" (Тако Варшнеј промишљаше). „Ил' вештину Вахук има Исту, коју Нал имаде7 Та ја видим, Вахук и Нал Да једнако јесу вешти, А и доби једнаке су Нал и Вахук,. Али неће Нал то бити јуначина !
85
90
95
100
105
110
115
120