Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

„Кабаница кад испаде, Поносити краљ тад Налу Проговори: „Да плашт узмем! Дедер сада, разумниче, Устави коње пребрзе, Докле Варшнеј кабаницу Дигне моју и донесе". А Нал њему одговори" | „Далеко је твој плашт пао, | Некол' ко миља одавде, "Више се дигнут не може" Након речи тих Налових Бхангасуров син се, краљу, У шуми дрву приближи Вибхитаку пуну плода У хитњи оној видев га Краљ Вахуку проговори: „Види, како вешт сам врло У бројењу, коњушниче ! Нитко знати све не може, Натко није свезналица; У човеку ниједноме Савршена знања нема. И од лишћа и од плода Дрвета овог, Вахуче, Што је пода њ попадало, На броју је сто и један, Један преко стотине је И лист и плод, мој Вахуче. На две гране пет котија На број лишћа налази се. Две отргни с дрва гране С огранцима, на њима ће Бити плода две хиљаде, Деведесет и пет к томе" Тада кола уставивши Краљу Вахук. проговори: „Што ми кажеш, краљу, није Очевидно, убојниче ! Да вибхитак ја посечем,

10

15.

206

сл 30

40