Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

песмА 0 КРАЉУ НАЛУ

81

Проклети га гњеван хтеде,

Али Калиј пун стра рече

Склопљених руку, дршћући

„Гњев устегни, господару,

Славу ћу ти дат голему.

Гњевна ме Индрасенова

Мати је некад проклела,

Кад си ти је оставио,

Те сам врло мучен, јадан

У теби, краљу над краљима

Недобитни, пребивао.

Отровом краља змијскога'

Паљен будућ облдан, обноћ.

Ја се сада теби молим,

Чуј беседу ову моју:

Који људи буду твоји

На свијету хвалиоци,

Неће никад имат страха,

Што бих им га ја задао,

Ако мене не прокунеш,

Престрашеног молитеља"/ Када краљ Нал ту беседу

Чује, гњев свој он устегне/

А пун страха Калиј тада“

У вибхитак брзо уђе.

Док с Налом Калиј збораше,

Невидљив беше другима.

Пошто живну краљ Нишадски,

Душманских крвник јунака,

И преброји пошто воће,

А Калија већ нестаде,

У радости големој се

И великој снази нађе;

У кола се снажан успе"

И потера брзе коње,

А вибхитак оста проклет,

Што се Калиј у њ склонио,

Нал у срцу превесео

Врло добре тера коње,

Те каконо птице они

130:

135

140

145

150

155

160