Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

83.

Краљевих кола слушали, А слонови и пауни Слушајући тутњавину Завришташе дигнув главе, Као кад их гром узбуди.

Говори Дамајанша,

Како ова тутњавина, Којено је земља пуна, Срце моје наслађује !

Нал је ово краљ Нишадски ! Не видим ли данас Нала, Ком сја лице као месец, Изврштина свију пуног, Јамачно ћу погинути!

Ако јунак он рукама

Мене данас не обујми, Рукама слатког додира, Јамачно ће нестати ме |

Ко облачна тутњавина

Ако данас не дође ми Нишађанин, у огањ ћу Злату слични ја скочити! Краљ над краљма ко лав снажан Или ко слон упаљени

Ако данас не дође ми, Јамачно ћу погинути!

Не сећам се, да је икад Лагао ил мене вређо

Ил да није реч држао

И у стварма незнатнима. Узвишен је, благ, јуначан, Бољи давач но сви краљи, Ни потајно подал није,

Мој Нал чист је као хадум. Врлина му сећајућ се Обдан, обноћ замишљена Свог лишена миљеника

Од јада ми срце пуца.