Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

За његово умивање Врчеви су донесени,

И воде се напунише, Чим их Вахук погледао; А приредив умивање

И примив се посла другог (Он руковет узме траве И спрам сунца окрене је, Па то Вахук кад учини, Плане огањ за час тињи. То големо чудо видев Удивљена враћам ти се, Још и друго превелико Ја у њега чудо видех: Кад он огањ, лепотице, Дотакне, не ожеже се. Кад нестане воде, она По вољи му опет тече". Још и друго превелико Ја сам чудо угледала: Кад у руке узме, цвеће Вахук па га мало протре, Онда цвеће то његовим Рукама бивши протрто Постаје миришљивије

И држи се управније", Врло чудна та зламења Видевши амо долетех,

Говори Врхадасво. Дамајанта када чује За дела Пунјаслокова, Тад помисли: Нал је дошо, То сад ствар је доказата. Држећ, да је Нал муж оно У обличју Вахукову, Милим гласом, а плачући Рече опет Кесинији: „Иди опет, сјајнолика, И печења из кухиње

710