Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

128 Т, МАРЕТИЋ

вика из грла бијела“, — „Арап узја (т.ј. узјахг) танку бедевију,.. виче цара из грла бијела“, дакле „бијело грло“ имају и Арапи, за које је у нашим народним песмама сталан епитет „црн“ (на пр. 66. песма у реченој књизи Вуковој почиње се са стихом: „кулу гради црни Арапине“). Таквих примера има н у Хомера; на једном месту у Илијади каже се на пр,, како старац Нестор обдан диже руке к „звезданим“ небесима (а небо је звездано само обноћ). Више примера овакове наивне порабе сталних епитета у народној епској поезији вади у мојој књизи „Маза пагодпа ер!ка“ на стр. 104. н у моме преводу Хомерове Илијаде ТУ. изд., стр. 230.

93—96. Богови не знају, шта је Дамајанта рекла, већ треба да им то Нал каже; индијски богови нису дакле свезнали, каошто нису ни Хомерови; види и белешку !|,, 60.

124. „главари триесторице“. тј. тридесеторице других чижих богова.

У.

20. „змије петоглаве“; таквих змија дакако нема, овде се то узима само у поредби, т.ј. мишке људске су глатке као змије, а пет прста на рукама пореде се са змијским главама.

40. Сва четири бога, који су дошли на Дамајантин избор, начинише се сасвим једнаки Налу, тако да је Дамајанта место једнога Нала угледала њих пет! Богови су то зато учинили, да би Дамајанта не знајући, који је прави Нал, одабрала кога од њих.

76. Да су богови одредили Дамајанти за мужа Нала, то се у песми нигде изреком не каже, али она то закључује из онога, што јој је лабуд рекао: не бл лабуд могао наћи Нала и њу и говорити им, да то није била воља богова.

85. „Пунјаслок“ је друго име Налово, које се често у песми за њ употребљава (на овом месту први пут); управо је „пунјаслок“ придевак Налов, а значи: човек чиста гласа, тј. онај, о којему се добро говори.

96—102. Наводе се знакови, којима се богови од људи разликују: богови земају сенке, не зноје се, не трепћу очима, не држи их се никакав прах, њихово цвеће не вене, кад стоје, не додирују ногама земље, — а у људи је све то противно. Поменута својства богова излазе отуд, што су њихова телеса етерска, нематеријална, а људска су материјална; и цвеће богова је нематеријално, и зато је увек свеже.

106. „по обичају“, т.ј, како обичај доноси, кад девојка бира мужа, а у чему је стајао тај обичај, то се каже мало даље.

145, Хутасан је исто што Хутас; види белешку 1У., 33, 34.

146. „своје биће“, т,ј. да Нал може начинити огањ, где хоће, самом својом вољом; о том ће дару бити говора у белешкама ХХПА,, 13—16. и 37—50.

147. 148, т.ј. Агниј даје Налу, да може ући у ватру, а