Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

БЕЛЕШКЕ 129

да се не ожеже. Та сам два стиха превео онако, како мислим, да је прави смисао; у оригиналу је ово место доста нејасно; види белешке Х1М., 10 и ХХ.,, 55. 56,

149. „вешт у јелима“, т.ј. добар кухар; види у белешки ХУ., 1. 12,

150. То може Јам дати, јер је он бог праведности; види у белешки 1У., 37—39.

151. т,ј. да може створити воду, гдегод хоће; о том дару види у белешки ХХЦТ, !3—16 и 37 50,

153. О том дару види у белешки ХХШ,, 61—66.

166, Вук је у своме „Рјечнику“ забележио, да је „двоножац“ исто што човек; занимљиво је, да се и у староиндијском језику човек зове двоножац („двипад“), па тако је у ори– гиналу на овоме месту.

177. Међу свим жртвама старих Индијанаца коњске су жртве најпретежније; оне су скопчане с толико свакојаких цепидлачких обреда, да их је врло тешко право, т.ј. без погрешке, приказати. Коме пође то за руком, стекао је с тим голему заслугу пред боговима.

180. „добре даре делећ“, т.ј. брахманима, који су жртвовали, а и друкчије били назочни код свих жртава, што су их. приказивали краљеви и други великаши.

МТ.

11. „њу ћу избрат“, те речи доказују, како је Калиј дрзак и бевобразан ; да није такав, он би рекао: идем на избор: Дамајантин, не бих ли био изабран.

33. 34. „вед“ је као нека библија староиндијске вере; дели се у четири збирке, од којих се најважнија и најстарија зове „ргвед“; то је збирка сд неко 1000 богослужних песама (химана), а сложена је бар 15 векова пре Христа. Реч „вед“ управо значи: знање. — „Приповести“ су големе збирке којекаквих легенда. Што се тиче речи „чита“, види бел. ХИ, 68.

49. 50. Одавде се види, да су и стари Индијанци веро– вали, да има пакао, као и стари Грци, који су га звали тартар,

УП.

9—13. Кад се човек чим оскврнио, требало је у старој Индији, да сркне посвећене воде, да изговори прописану молитву и да ноге опере; ово треће Нал је заборавио једноћ учинити (у дванаестој години свога брака), и поради тога добије Калиј над њим власт, т.ј. уђе у њ, како се каже у стиху 13., али је могао из њега и изићи, кад је хтео, како се види из стиха 14, у ком се каже, да је Калиј, пошто је у Нала ушао, отишао к Пушкару.

14. Да је Пушкар брат Налов, то се каже тек у стиху 25.

23. 24. Главна коцка звала се „бик“, а остале су се