Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

136 у Т. МАРЕТИЋ

267. Дамајанта није покорница у правом смислу, али њевин садашњи живот тако је пун невоље и страдања, да се изједначује са животом правех покорника или пустињака,

279. „палећ огањ“, т.ј. приказујући жртве паљенице.

281. „гојећ звери, птице“, т.ј. припетомљавајући дивље животиње и птице. Индијски дакле покорници и то чинеу пустињама, а та се црта налази п у неким хришћанским легендама о пустињацима; на пр. у легенди о св. Јерониму каже се, како је он припитомио -лава, који му је био одан п послушен каб каква помаћа жи:отиња.

306. „дворођенац“ је посвећени за свештенство брахман; кад је посвећен, он каода се други пут родно.

322. „убојица“, т.ј. убојни јунак.

324. „читач веда и веданга“ т.ј. онај, који је прочитао четири веда и оне књиге, које обузимају анге и веданге; види . белешку ст. 67.

329. Само је Пушкар Нала унесрећио, а Дамајанта говори, каода је то учинило неколико људи; она зато тако говорн, јер мисли, да су Пушкара наговорили на то други људи.

373. „од свих греха“ биће Нал одрешен, кад се види, да није бно слободне воље, кад је жену оставио.

384. Што се у стиховима 241. па довле говори о пустињацима, то је све утвара, плод ргздражене маште Дамајантине; раздражене и болесне од свега онога, што је досад претрпела. — „Покорници пшчезоше с огњем светим, са станима“, тла. са жртвама, које су бали почели палитџ, и сваки са својим станом, са својом осамом.

3094. То је она река, која је споменута у стиху 293.

396. Та се стабла напред не спомињу изреком, али се могу разумевати у ономе, што се каже у ст. 242—944, да је Дамајанта угледала шуму, „којој пара нема, сличну гају рајском,“

403. Асок је дрво у Индији средње величине, прекрасна жутоцрвена цвета; у ботаници му је име Јопезја Азока.

414, Реч „асок“ значи управо: бестужан, безјадан; зато му Дамајанта каже: ,0 асоче, сву ми тугу узми“, — и мало даље ово, што је у стиховима 425—428.

428. Што Дамајанта у стиховима 402—428, говори дрвету асоку, то је налик на оно, што у стиховима 165—234 говори брду; види белешку у овом певању под 238.

443. карван (2. падеж: картала), т.ј. каравана.

473. „жена божанска“, је овде исто што Апсараса (види у тумачу плена).

ХШ.

23. „к реци горској“; има се мислити, да је та река текла у језеро споменуто у ст. 7—10. д 26. Кад се слонови због парења упаљују, онда им из

,