Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

БЕЛЕШКЕ | | 135:

161. Стихови 157—160. изостављени су у овом преводу с истога разлога, с којега су изостављени и стихови 9—20, у овом певању.

176. „четири соја“, т.ј. четири касте, у које се делио стари индијски народ; у прву, највишу, касту припадали су брахмани (т.ј. свештеници, али је било и световних људи), у другу племићи и војница (кшатргји, види белешку П,, 71), у трећу остали народ индијски, а у четврту, најнижу, потомци неиндијских подјармљених народа,

178. Коњске жртве приказивале су се при посвети краља, а морале су бити здружене с обичним даровима, који су се давали брахманима.

198. „Пунјаслок“, види белешку У., 85,

200. „сомопија“, — „сом“ је опојни сок неке биљке (не зна се право, које), који се много употребљавао у жртвама старих Индијанаца; — „сомопија“ значи човека, који „сом“ жртвује и затим га пије,

202. „даривач“, т.ј. човек, који са жртвама, што их приказује или даје приказивати, здружује обилне дарове за брахмане.

210. „ком сто врха небо пара“, т.ј. коме врхови допиру у небо, тако су високи.

214. „дугоруког“ има се ваљада схватити у пренесеном смислу, т.ј. онај, којега власт далеко допире.

223—226, Дамајанта је од тешке туге и жалости сва тако сметена и забуњена, да говорећи брду наједноћ почиње говорити Налу, који је од ње негде далеко; иза тога опет говори брду (ст, 227—234), а затим опет Налу (ст. 235—236). Ти Дамајантини скокови лепо приказују поремећено њено душевно стање у овом часу.

238. Може се чудно чинити, што Дамајанта у стиховима 165 —234. говори брду, дакле ствари неживој, као каквом чељадету, које разуме оно, што му се говори; али таквих примера има и у нашим народним јуначким песмама, Тако УДА књизи српских народних песама Вукових има под бр. 46. песма, у којој се каже: „Он је (т.ј. Васо Книћанин) својој пушци бесједио : Пушко моја, не остала пуста! немој мене данас преварити! досле сам те сребром окивао, одселе ћу жеженијем. златом код мојега славна господара“ (даље се каже, како је пушка као песлушавши Васа пухла и погодила Турчина). Још три друга примера, где човек говори ствари као чељадету, види у мојој књизи „Маса пагодпа ерка“, стр. 67. 68. (наводе се примери, како се говори кули, гори, сабљи), — У стихо– вима 409—428. говори Дамајанта дрвету асоку.

246. То су три највећа „брахмомудраца“ (види ту реч у белешки |, 23.).

249. Тко се храни ветром, тај не једе ништа, тај увек пости, вечни је испосник.

254. „обузданих сви су чувства“, како и доликује правим покорницима и пустињацима.

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ п