Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

Јер лекари не налазе, Истинито то ти кажем, Лека у свим невољама Таквог, као што је жена.“

Говори Нал.

Тако је, виткопојаса Дамајанта, како кажеш! Тако добра нема лека Јадну мужу као жена.

Не мислим те оставити, Што се боји плашивице2 Пре бих себе оставио,

А не тебе, незазорна !

Говори Дамајанша.

Ако мене, силни краљу, Не мислиш овде оставит, Што ми онда показујеш Путе у земљу Видарпску2 Ја увиђам, господару,

Да ме не ћеш оставити Само ако ум изгубиш, Пустићеш ме, владаоче! Нешто много, врличино, Ти разлажеш мени путе, Тако јад ми повећаваш, Бесмртним слични бозима! Ако мислиш ти у себи: „Нек се ова у род врати,“ А ми пођ'мо, воља л' те је, Обадвоје у Видарпску; Видарпски ће владар тамо Тебе частит, моја дико,

И у нашем двору чашћен Угодно ћеш боравити.“

115

125

130

135

140.