Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

40

Т. МАРЕТИЋ

Краљева сам снаха, жена, Дамајанта ја се зовем. Краљ Видарпски и господар Бхим именом мој је отац, Велик јунак и владалац, Бранич соја четирију,/ Посветних коњских жртава, Обилних дарма, жртвовач, Краљ предобри, очи су му Велике, лепо узвите. Душеван је, добра жића, Истинит је и љубежљив, Доброћудан, храбар, сретан, Поштен, зналац закона је, Прави бранич Виларбљана, Душманских чета сатирач; Славно брдо, знај, да тога

Кћи сам и сад к теби ступам.

У Нишадској у земљи ми, О ти брдо о големо ! Беше свекар врличина. Вирасен му славно име; Вирасена краља син је Јунак дични, витез прави, Краљевством влада од оца Баштињеним, Нал именом, Душмана крвник, црмпураст, Пунјаслок га јоште зову: Душеван је, зналац веда, Речит, вро, самопија,“ Паљеница приказивач

И жртвовач и даривач, Мејданџија, заповедник. Тога жена знај да ја сам, Амо дођох бедна, јадна, Без бранича и без мужа, Тражим мужа најбољега Међ изврсним мужевима. (О ти брдо над брдима, Ком сто врха небо пара,

180

190

195

200:

205

210