Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА 0 КРАЉУ НАЛУ

Дал ти њима виде Нала У шуми овој стравичној 7 Јаког као слон најјачи, Мудрог, плахог, дугоруког, Истиног, храброг, ј уначког, Веле славног мужа мога, Нишадскога господара Дал ти виде гдегод Нала 7 Зашто, брдо над брдима, Не утешиш гласом мене, Жоја цвилим сва сметена, Као своју кћер јадницуг Нале, јуначе храбрени, „Закона зналче, владару, Тврди вером, ако овде У шуми си, покажи се!" Реч премилу и дубоку ЧСличну гласу из облака К'о напитак божји слатку, Реч Налову кад ћу чути: „„Видарпкињо !"" лепу, јасну, Реч владари племенитог, Нежну, сваког знања пуну, Која би ми јад убила 7 «'осподару, утеши ме Бојазну, законољупче |“

Тако брду над брдима Феч рекавши кћи краљева“ Дамајантија запути На северну страну даље, Идућ три дни и три ноћи Лепотица виде шуму Пустиничку, којој пара Нема, — сличну гају рајском, Урес су јој пустиници "Сушти Васишт, Бхргуј, Атриј," Уздржљиви, малојеђе, Устежљиви и чисти су; Храна им је вода, ветар, 'К том још лишће, — врличине

41

215

220

225

230

235

240

245

250