Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

42

Т. МАРЕТИЋ

Успрегнутих осећала, Жељни видет пут у небо, Одети су ликом, кожом, Обузданих сви су чувства, Дамајанта круг пријатни Пустиничких стана виде, Множина ту је звериња, А мајмуна навластито, Пустиници ту се врзу. Кад сина Вирасенова „Виде их љуба, одахне, Жена лепих веђа, косе, Бока, лица, зуба, прси, Лепих ногу, сјајна лика, Дугуљастих, црних очи; Бисер-жена врла ова Дамајанта покорница“ Уђе у круг пустинички, оздравивши пустинике Са поклоном чедно стаде. „Добро дошла!" њојзи реку Покорници свиколики, Пошто част јој одадоше Пустиници, како треба, Онда њојзи реку: „седи, Казуј, чинит што имамо 2" Њима каже лепобока : „Језте л здраво, поштовани, Мучећ тело палећ огањ, Вршећ дужност, безгрешници, Гојећ звери, птице, врли,/ И душевна чинећ дела 7" Они реку: „посве здраво, О блажена, дична, ми смо ! А ти реци, наочита, Тко ли јеси, што ли желиш 2 Гледајућ лик твој прекрасни, Гледајућ сјај твој изврсни удо ти нас обузима. Дед одахни и не тугуј!

о су

ко (пл бо со со

285'

290: