Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

Владар праведан, истинит Краљевство, благо изгуби. Тог првака међ краљима Ја сам жена, то да знате, Дамајанта име ми је, Врло жељна видет мужа. Обилазим тужна свуда Свеколике шуме, брда, Баре, реке и мочваре планине свеколике Тражећ свуда краља Нала, Племенитог мужа мога, Ваљанога мејданџију, У оружју сваком вешта. Да не буде, поштовани, У пријатну шуму вашу Покорничку краљ Нал дошо Нишадске земље господар, Због ког дођох ја у шуму Ову страшну и ужасну, Стравичну и непроходну Стан тигара и газела 7 За дан који, за ноћ коју Ако Нала не угледам, Ја ћу срећу своју наћи Опростив се тела свога, Шта ће мени живот луље Без јунака изврснога 2 Како живет могу јоште Сатрта тугом за мужем 7" Кћи Бхимова безмужница Тако цвили у планини; Видиоци тад истине Њој прозборе покорници: „Будућност ћеш, лепотице, Милену имат, ој милена ! Покора нам даје видет: Скоро ћеш Нишађанина, Господара Нишадскога Видет Нала убојника;

о На 345

о Сл Сл

360