Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Праведника, кћери Бхима, Најбољег ћеш видет здрава, Од свих греха одрешена,/ Пуна сваке честитости;

У своме ће граду владат Победитељ и страву ће Задавати злотворима, Пријатељма јад разбијат. Видећеш га, племенита, Племените лозе краља".

То рекавши милој жени Наловој, кћери краљевској, Покорници ишчезоше С огњем светим, са станима. Видев чудо то велико Дамајанта наочита, Вирасена краља снаха

д чуда се пренерази,

„Је ли сан то, што ја видех 2 Што се овде то догоди7 Где су сви сад покорници 2 Где круг стана пустиничких7 Где је чиста и пријатна Она река птица пуна 7"

Где су мила она стабла Нарешена воћем, цвећем 7" Дуго тако кћи Бхимова Насмешљивка мислећ љупка Јадна, тужна порад мужа, Бледа у лицу стајаше. Затим она даље пође,

Очи су јој суза пуне,

угледа асок-дрво,

Где у шуми расцвало се; племениту милу ступи

Дрву грањем притиснуту, тице поју око њега,

Па прозбори лијућ сузе;

„Ао! ово сретно дрво

Сја се с много цветних кита

380

385

390

395

400

405

410