Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

46

Т. МАРЕТИЋ

У средини ове шуме Као сретни владар горски! (0) асоче оку мили, Сву ми тугу узми брзо! О асоче, виде л можда Небојазног краља Нала, Душманскога сатирача, Милог мужа Дамајанте 7 Владаоца Нишађана, Мога милог да ли виде Полом хаље огрнута, Где у ову шуму дође: Он је коже танке, нежне, Јунака га беда мори. Учини ми, о асоче, Да без јада отуд одем! Асок зови ти се с правом, Буд' разбијач јада асок'!“ Тада јадна кћи Бхимова Лепотица Дамајанта Обишавши асок-дрво У страшнију зађе шуму. Ту дрвеће она много Угледа и воде многе И пријатна многа брда, Многе звери, многе птице, К том пећине и брежуљке И дивотне јоште реке Ту је тада угледала Кћи Бхимова тражећ мужа, Онда путем дугим пошав Виде љупка насмешљивка Дамајанта велик карван“ (С много слона, коња, кола, Где пријатну лепу реку Бистрих и мирних валова Окружену трстикама И широку сад прелази, Око реке, чапље креште, Утве, орли, а пуна је

415

420

425

| о Сл

440