Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 47

Риба, змија и корњача, Острва је многа ресе. Кад Налова дична жена Виде карван тај велики, Лепобока примаче се 455. И униђе међу људе Јадна налик на махниту, Полом хаље огрнута, Мледна, бледа, упрљана И посуте прахом косе, 460: Кад је људи угледају, Неки од стра разбегну се, Неки ставу замишљени, Неки опет повикаше, Једни стану смејати се, 465 А други се ругат стану, Једни је жале, а други Питају је, мој Бхараше: „Тко си, чија лси, у шуми Што ти тражиш, о милена7 410 Гледајући тебе ми смо Забуњени, — јеси л жена, Казуј право, ил богиња уме ове или брда Или краја, наочита 7 415 Теби ми прибегавамо. Јеси л Јакша ил Ракшаса Ил си жена ти божанска' 7 Ал свакако дај нам срећу И штити нас, незазорна, 480 Да одавде карван овај Запути брзо и здраво, И да срећа с нама буде, Учини нам то, милена !" Пошто карван то изрече, 485, Кћи краљева мучећ муку Због несреће свога мужа Добра њима одговори, И карвану, а и вођу, И чељади, што је беше, 490