Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ налу 49
ТРИНАЕСТО ПЕВАЊЕ.
Говори Врхадасво.
Дамајанта наочита Када чује, што јој рече Вођ карвана, она пође Са карваном мужа жељна. Након дуљега времена У шуми страшној, великој Трговци виде језеро Прелепо, веље, пријатно, | Мирисног пуно локвања, Обилно травом и дрвљем; 1Ф Ту је много цвећа, воћа,
Много птица свакојаких,
Вода бистра, драгосна је,
Срцу мила, лепо хладна,
С уморном марвом теглећом 15 Ту одлуче починути.
С допуштењем свога вођа
У шуму уђу прекрасну.
У доба паднув вечерње
Заноћи карван велики, 20 А у тихо мирно доба
У поноћно, кад уморан
Карван спаше, к реци горској“
Приступи стадо слонова
На појиште, стане воду 25 Мутит соком, што му капље,/
То угледа стадо карван
И питоме многе слоне.
Па кад шумски слони спазе
Домаће оне слонове, 30 Упаљени, бесни нагло
Навале, да их побију.
Жестина њихне навале
Беше тешка, као с брда
Када се озгор одломи 35» Вршак и пада на земљу.
сл
!