Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ налу 49

ТРИНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Дамајанта наочита Када чује, што јој рече Вођ карвана, она пође Са карваном мужа жељна. Након дуљега времена У шуми страшној, великој Трговци виде језеро Прелепо, веље, пријатно, | Мирисног пуно локвања, Обилно травом и дрвљем; 1Ф Ту је много цвећа, воћа,

Много птица свакојаких,

Вода бистра, драгосна је,

Срцу мила, лепо хладна,

С уморном марвом теглећом 15 Ту одлуче починути.

С допуштењем свога вођа

У шуму уђу прекрасну.

У доба паднув вечерње

Заноћи карван велики, 20 А у тихо мирно доба

У поноћно, кад уморан

Карван спаше, к реци горској“

Приступи стадо слонова

На појиште, стане воду 25 Мутит соком, што му капље,/

То угледа стадо карван

И питоме многе слоне.

Па кад шумски слони спазе

Домаће оне слонове, 30 Упаљени, бесни нагло

Навале, да их побију.

Жестина њихне навале

Беше тешка, као с брда

Када се озгор одломи 35» Вршак и пада на земљу.

сл

!