Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

50

Т. МАРЕТИЋ,

Ал јурећим слоновима Пут закрчен беше честом, А велики карван спећи Пут к језеру локвањеву Затвараше, и би згажен Од слонова свом жестином По зевљи се ваљајући. „Јаох |“ вичу запомажућ Трговци многи буновни Трчећ у честу, -а слони Сатрше их што зубима, Што рилима, што ногама, Многим су деве убите, Те међ пешце помешани Од стра трчу амо тамо И гуше један другога. Вичућ страшно ти на земљу Падају и као луди Успињу се на дрвеће, У бездане упадају. Тако судбом наваливши Слонови читав сатрше Круг карвана богатога На начине многе, краљу! Превелика, страховита Чу се вика у три света: „Ево огањ жесток букну! Спасавајте, притеците ! Гле камења драгог хрпа, Узимајте! што бежите 7 Заједничко то је благо То вам кажем и не лажем С тим речима разбеже се На све стране уплашени. „Сад ћу опет да вам кажем; Промислите, ви будале!" Док је тако та трајала Погибија сграшна људи, Дамајанта пробуди се Пуна страха и бојазни

ји

)

сл сл

60

65

10

15