Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

И угледа ту истрагу, Што свем свету страх задаје. Кад младица локвањока Виде, што пре видла није, Уста од стра малаксала, У устима дах јој запе. А који се од карвана Спасоше, здрави осташе, Они скупа говораху: „Који чин је овом узрок 7 Ваљда нисмо Манибхадра Веле славног ми частили А ни силног Вајсравана, Дичног Јакша господара; Ил' препрека уклањача Ми дојако не частисмо'7 Ил' зацело плод је ово Плод несретан какве коби; Планети нису л противни' 2 Што ли се друго десило 7“ Други јадни говораху, Родбине, блага лишени: „Она жена, што је данас У карван ушла велики, Очи су јој к'о махнитој, оглед ружан, лик нељудски, Она је ове мађије Учинила најпре страшне, Зацело је Ракшасија Ил Јакшија Писачија Страхотворна, — од ње зло је Ово дошло све без сумње, Да злочинку ту видимо, Што карван поби злопака, Грудама, травом, прашином, Батинама и шакама „Јамачно би ми је смакли, Карвана нашег злотворку.“ Када реч ту страховиту Дамајанта беше чула,

80

00 сл

100

105

110

115