Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

60

Т, МАРЕТИЋ

Особито на памети

Свеђ је мени брза вожња,“ Ти се посла тога прими, Да ми коњи буду брзи; Настојиик си ти над коњма, Плаћа ти је сто стотина, Уз тебе ће свагда бити

Варшнеј, Ђивал, — нек ти буду“

По вољи оба, Вахуче! Код мене с њима пребивај.“ Нал то чувши тамо оста У граду Ртупарнову, Беше чашћен, а живљаше Са Варшнејем и Ђивалом, Боравећи тамо вазда На Видарпку Нал мишљаше И песмицу свако вече Он је ову говорио: „Где је она гладна, жедна 2 Где уморна сад почива 7 Сећа л се овог будале 7 Ког ли она сада двори 2" Те слушајућ ноћу. речи Ђивал једном њег упита; „За којом то вазда тужиш 7 Желео бих знат, Вахуче ! Дуговечан био ! чија То је жена, за ком тужиш 2" Њему краљ Нал одговори: „Безумник је неки жену Имао јако честиту, Он превртљив беше врло. Због нечег се он будала Од ње био раставио И растављен неразумник Сад се скита тугом мучен, Туга њега непрестано Паљаше обдан и обноћ, Ноћу се жене сећајућ Песмицу ову певаше,

Ко (~

2 сл

30

35

40

ЦСл