Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 61

По свој земљи скићући се Када камо он долази, 60 Ту невредник он пребива, За њом туга спопада га. Јадница њега слеђаше И у шуми, али он њу Слабоверник ту остави; 65 Тешко она још је жива ! Она млада не зна пута И навикла томе није, Гладом, жеђом измучена Тешко она још је жива ! ; 70 Остављена од онога Безумника, несретника По шуми страшној великој Она лута, мој честити !" Сећајућ се краљ Нишадски 15 Тако своје Дамајанте Непознат је пребивао У дворима оног краља.

ШЕСНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Кад краљевство Нал изгуби Те са женом служит пође“ Бхим желећи видети га Дворођенце за њим посла.“ Големо им благо дајућ 5 Наложи им Бхим овако: „Тражите ми краља Нала И кћер моју Дамајанту ! ад посао тај се сврши И нађе се Нишађанин, 10 Хиљаду ћу крава дати Оном, који њих доведе, Земље ћу му поклонити И још село граду слично.