Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

62

Т. МАРЕТИЋ

|

Не буде л могуће довест Амо Нала с Дамајантом, Већ се само дозна за њих, Десет стотин даћу крава.“ Чув брахмани то весели Запутише на све стране, У градове и краљевства Тражећ Нала и жену му; Ал' нигде Нишађанина Не видеше ни кћер Бхима. Онда Судев дворођенац У пријатну Чедипуру Дође тражећ и Видарпку (Добро јутро краљу желећ)“ краљеву двору спази Са Сунандом узаједно; Обличју јој пара нема, | Ал му слабо хвале има | Као сјају сунчаноме, ад га мрежа магле застре. |Њу угледав вељооку Упрљану врло, мледну, По знацима нагађајућ

Он помисли: „Кћи Бхимова !"

_ Говори Судев.

Какву некад ову видех, Свеђ је иста лепотица. Сад сам сретан видев ову Као Срију свету драгу. Слична је пуном месецу, Смеђа, груди лепих, облих, Красних, ко локвањ великих, Краљица је очи, сјајем Свако место обасјава К'о Ратија Манматова. Свега света миљеница Као месец пун је сјајна; Из језера Видарпскога К'о жилица локвањ-цвета

15

ко сл

30

о сл

40

45

5ф