Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Кривњом судбе ишчупана, Тела је блатна, прљава. На уштапну ноћ је налик, Којој месец Рахуј прождре, За мужем тужна, јадовна, (Ко суха је она река,

|К'о локвањ лишћа опала,

' Као птица преплашена,

| К'о смрскана рилма слонским, | К'о језеро узмућено;

' Врло нежна, лепа струка "Из дома драгокаменог ; Сунце ју је опалило,

К'о локвањ је ишчупани, Лепа, врла, племенита, Накита вредна, а без њег, К'о месечев срп на небу Застрта прним облаком, Љубавне сласти драге је И рода свога лишена, Животари жалосница Жељна видет свога мужа, Муж је жени урес први Без уреса сваког другог; (Она од мужа пуштена Премда је сјајна, не сја се. Превелика ње је беда,

А Нал од ње Нишађанин Одељени животари

И не гине од чемера.“

И моје се срце кињи,

Кад је гледам црнокосу, Локвањоку окатицу Вредну среће жалосницу. Кад ће она лепотица

На крај дуги туге доћи, Кад се добра састат с мужем К'о с месецом Рохинија7 Краљ Нал натраг када ову Добаје, веселиће се

60'

65:

710