Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

СМ Ки (У)

немају никакве везе али која није могао да не каже толико она казују његово тадашње стање духа:

„Сад иди у свет, моја јадна песмо, „Но волео бих да си ми повесмо „Да из теб' дивно ја увртим уже „Да браћа моја неке њим послуже,“ |

„Сад можеш мислити каква је (та песма)“, пише он Даничићу, шаљући му тај страшни саркастички завр"шетак. Догађаји су и даље ишли на горе. Книћанин, по наредби српске владе, враћа се у Србију 16 фебруара. То је почетак потпуне пропасти војних операција. Сам је патријарх изјавио тад; „од онога часа пође нам све наопако". „Већ се врћу Србијанци“, уздише Бранко тада у Безименој песми, и додаје сагласно општем мишљењу: „а јуначка она срећа обрнула нама плећа“, Сад ће и Сентомаш пасти (22 марта), најјаче упориште српско, место најславнијих "победа. „Паде и ти, Сентомаше, а са тобом, славо мила, скрхаше се Србу крила“ (Безимена), (Остаће још као_лабудова песма српског покрета, „последња експлозија народног одушевљења“ како каже Е. Пико, лепи подвиг Стратимировићев, кад је он код Титела, крајем марта, вратио Шајкаше да не беже и с њима добио победу. Бранко ће поздравити младога ђенерала поводом тога (Безимена: „ал ти ова слава " оста“), и дати о њему суд који је тачан“) Политичка ситуација још је гора од војне, Фебруара 20, про-

#) Тачна карактеристика Стратимировића налази се у писму Илије Гарашанина Книћанину од 3! дец. 1848 (Павловић, стр; 110). Приметити да Бранково друштво није делило. његово мишљење о овој и другим личностима Буне. Његов друг Јулије Радишић нпр. штампао је једну књигу Жа ново лешо млабом јунаку (1850), а тај млади јунак је Стратимировић св. Бранково Коло 1899, стр. 1599, белешка Ђ. Поповића); тако исто, он је свој превод Фпјеска (1850) посветио Стратимировићу, Други пријатељ Бранков Ј. Илић похвално пише о патријарху Рајачићу, што Бранко не. „Камо тога који пренут, неће, а српскијем срцем блатодарним, Рајачића _сећајућ се самор“ пева он у песми Спомен (Невен слоге, 1849). Додати узгред да у истој песми Илић цени и Светића: „Српском срцу. предрага имена: Ву« Ка: рапић, Томазео, Светић и Срб дивни Чубро Чојковићу“,