Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(У) _ДРУГА КЊИГА ПЕСАМА. – СХЕХ

Прво, на Бранкове епске песме слабо је обраћана пажња, У публици, оне се много мање читају и аналишу него лирске песме. Што се наше критике тиче, она их је врло површно разгледала, Као пример, навешћу најпре то да је њој требало више од двадесет и пет година да види да су Ушопљеница | и Освеша (штампане први пут 1862) у ствари једна | | 8 иста песма, да је друга управо наставак прве (у -561 ловић, 1889). Друга пример је Гојко, „Ко је песму добро читао, могао је јамачно опазити велику разлику _ између првога и остала два дела", "Тако-сам Бранко“ каже за Гојка у својој полемици са Љ, број. Међутим, од публикације Гојка до публикације ове > полемике, тј. до данас, прошло је више од седам десет година, и нико, апсолутно нико, од свих досадашњих наших оцењивача Бранкове поезије није приметио ову „велику разлику“ коју је сиромах песник претпостављао да ће опазити свак ко песму добро прочита. Али да и то оставимо. на страну, ја не знам да је ко у нас правио пуну естетичку критику Бранкових епских песама, Е

„Друго, данас епске песме нису више у обичају, па су Бранкове песме тога рода већ по томе далеко од симпатија данашњих читалаца, Одиста, некад су се тзР, епске песме писале, данас се не пишу. Где су данас песме као Мажуранићев Смаил-ала, Јована Илића Пасшири, Пуцићева Цвијеша, Костића Самсон и Далила, Змајеви преводи Толдије, Јакшићева Невесша Пивљанина Баја, апчанинова Невесша Љу-. шице Богдана, п сличне Последњи изданци тога рода — као нпр, Свилени рубац Стевана Станко- вића, — не улазе у књижевност, „Песничкој причи протекло је доба“, рекао је тачно Војислав Илић. -

___„„-„Да се правилно оцени Бранкова епска поезија треба видети узроке за које је Бранко у њу уушао, У писање епова он је ушао с намером а пе

- | по неком случају. Он је полагао на њих, хтео нешто · с њима, Идеја о „епосима“ мучи га одавна, Још 1844 он је „намислио један мали епос писати, с претпевом“, и одломак тог претпева већ тада шаље оцу