Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

45) ПРВА МЛАДОСТ ПЕСНИКОВА __ У

има и једна нарочита опасност за његов добар глас, Како је пре двадесет година нађена његова посмртнина, то се видело да он има још песама за које се пре није знало; ако би се и оне објавиле, оне бита могле компромитовати, мисле ти људи. Ја, међутим, држим да овом песимизму нема места, Ја пре свега држим да уошште, код једног правог песника, треба увек издати сва његова дела, Ако у оном што он сам није издао за живота има и нечег слабијег, паметни и обазриви људи знаће то лепо да разумеју а да од тога не буде никакве штете по његов добар тлас, Код Бранка посебно, сем једне овеће (Безимена) нема много песама које не бисмо знали јопгодпре шездесет година. Сувише, међу новим песмама има доста лепих и пријатних, као што има и нових версија (Убица у незнању, Песма Сшевану) које су, према. старим и познатим, несумњиво лешше, Читалац, у осталом, који у овој књизи има пошлуно издање свих Бранкових лела може сам судити. Наравно, ово „потпуно“ издање ипак има неких празнина; мање пристојна места у понеким песмама изостављена су, а тако исто и први нацрти песама ако је коначна. обрада њихова ушла. Тиме је одбачено много што ди песника могло „комнромитовати“..

Бранко Радичевић родио се 15 марта 1824 у Броду у Славонији, од оца Тодора и матере Руже.) Тодор Радичевић, и сам песник и књижевник, рођен у Новом Саду а пореклом из Бољеваца у Срему, био је изванредно добар отац, али се мени не чини да је Бранко од њега наследио свој песнички таленат, нето пре од матере, Ни по оно неколико басана и песама у прози које је оставио, ни по преводу Иилерова Виљема Тела, Тодор Радичевић не оставља утисак о неком јачем таленту, Ако је што оставио у духовно и телесно наслеђе своме сину, то је може

ту У овом уводу ја нећу понављати оно што сам говорио родитељима нашег песника у чланку Породица матере Бранка Радичевића, Прилози 11, 1923, на који упућујем читаоца.