Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ХМ | Увод о (р

бити лепота, поштење, уредност и љубав према књижевности, Али је неке од тих особина, или бар прве две, син могао наследити и од матере. Мати Бранкова - _ Ружа, родом из угледне вуковарске породице Ми-– ханловића, могла је бити жена виших способности, и таленат Бранков могао је доћи и од ње. „Скоро сви велики људи — читам у једном стручнијем чланку —_ имали су жене веће вредности као матере,“ На. _ жалост, ми немамо скоро никаквих вести о духовним | способностима Бранкове матере, нити имамо довољно вести о њој уопште, Она је била врло лепа, „права | ружа“, „особито лепих власи и очију ; уз то, „врло / умиљата“ и „особито добра срца“; умрла је врло “7 млада, од сушице — то је све што знамо о њој. Ни | једно писмо њено није сачувано, ни једна књига коју М би она читала, ни слика њена; ништа.немамо што би ближе или колико толико говорило о интелектуалчим особинама њеним. Једино знамо да је она учила. Бранка буквару и чудила се како „ово дете наше баш не може ништа да научи“; то сведочи о писмености њеној (писменост и култура владалисуну њеној породици) и вољи за интелектуални рад. Али кад је Бранко од ње наследио и лепоту, и добро срце, и умиљату нарав, а како кажу и сушицу, можемо донекле претпоставити да је наследио и њен таленат. Рођен петнаестог, Бранко је крштен 16 марта, у очи св. Алексија божјег човека, по коме је и добио: име; познато је да је он тек доцније то своје име „Алексије“ превео-с грчког на српско „Бранко,“ Родитељи су му били врло млади; била им је обома тек. двадесет прва година кад су се узели, а двадесет трећа кад су Бранка добили. Били су врло сиромашни; _ отац је био бесплатни практикант на царини у Броду ~ пуних шест година. Сељакали су се по малим местима, “по потреби очеве службе: — Брод (1822-1828), Земун (1828-1830), Стара Молдава (1830-1831), и опет Земун (од 1831), Родили су још двоје деце, Стевана (25 септ. 1825) и Амалију (рођена 26 јула 1831, умрла 14 марта 1832). Стеван је добио дедино име (отац