Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ХХУМГ УВОД (П)

он је напредовао у сваком погледу, Његов физички, морални, интелекгуални и песнички развој до- четрдесет седме, до тренутка публикације књиге, овај је.

Физички, Бранко је у то доба, — од своје двадесете до двадесет четврте године, а и нешто даље, — био потпуно здрав, Његова мати могла је умрети млада од туберкулозе —- изузетно, у осталом, од своје породице, где су многи чланови дочекали дубљу или бар приличну старост — његов је брат такође могао умрети у својој двадесетој години, Бранко је ипак, и све до 1851, био слободан од те тешке, може бити и наследне породичне болести,

Многи који су га познавали до те године говоре да је био здрав, и говоре независно један од другог. Г. Стеван Тодоровић, академик, који га је познао после Буне, каже:) „Кад сам га познао, био је потпуно здрав, без икаква знака сушице; шта више, изгледао ми је као човек који се вежбао у гимнастици, и као снажан и јак; прса су му била лепо развијена; уопште, онје био лепо развијен човек." „Бранко је - прича Риста Михаиловић - био крупних костију и доста снажан; каткад би се хвалио својим мишицама и својом снагом, а био је и члан гимнастичкога друштва и волео гимнастику.“ А Јован Суботић каже: „Бранка је обдарила нарав телом које је за сто година спремљено било,“ и додаје да ни после једног боловања у болници, „изглед му није издавао рекон| валесцента него здравог младог човека," Вукова кћи |Мина, међутим, говораше да „Бранко бјеше тако рећи |увијек слабуњав,; клица његове болести бјеше давно ју њему." (г Бранко је био идеално леп; ретки су песници Гете, Бајрон, наш Његош, Шантић — који су били тако лепи; рет«о је спојити и душевну и телесну лепоту у исти мах. Видели смо какав је Бранко био као дете; кад је стао на снагу, био је

#) Причања Г. Тодоровића о Бранку забележио је Г. Љу“ бомир Живковић адвокати љубазно ми уступио своје белешке,

= у