Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ХР | УВ од = – - (1)

смима како преко Даничића моли Мину да одсвира онај квартет који он радо слуша, Ни сам Бранко, најзад, није у зрелије доба више мислио на сликарство. Чим је са поезијом доспео до успеха и славе, он је ову другу уметност оставио. акав је Бранко био „од куће“; како ће се променити под Вуковом руком7 | 2) Бранко је познао Вука још пре но што је стигао у Беч, „Кад сте евовде били, казао сам вам да сам намеран мота сина у Беч послати“, пише стари Радичевић Вуку 1! септембра 1843 из Темишвара. То значи: док се Бранко још школовао у пиариста у Темишвару, Вук је већ долазио ту и видео Бранка. Да је Бранко сигурно био сав срећан ради тог састанка, не треба ни говорити. Вуку се пак могао допасти тај младић што вероватно чита народне песме и пише његовим правописом. Кажем веровашно јер. 1) Бранко је могао тада читати ново издање народних песама (! књ. 1841); а 2) могао је одиста писати новим правописом јер је то и његов отац чинио (горње писмо цело је тако), а и сам Бранко, у првим писмима његовим која имамо а која су пи-

сана шест месеца по одласку из Темишвара, писао.

је тако исто, можда по раније стеченој навици.

_ Кад је стигао у Беч, Бранко је сигурно одмах посетио Вука; у првом писму оцу које имамо он јавља: „Вук вас поздравља“. Вук је тада седео у једном малом стану (Гапдаоаззе, Ођег Кејзпегбаззе —- данас те улице нема) који се састојао из три собе. Вуку је тада било 56. година, био је одавна славан човек, издао своја главна дела и спремао последња; већ је улазио у старост, тужио се на болест главе и очију, и бојао се смрти. Његова жена Ана, Немица, имала је 46 година. Она је морала одмах заволети Бранка: — леп млад човек, лепо васпитан, господског утиска, и врло лепо говори немачки, што није био случај њена мужа, а вероватно ни других Срба које је познавала. Од деце њихове која су у то доба била жива, Бранко је могао затећи двоје троје — у писму од !! септ, 1843 Вуку