Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(1) ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ - ХИ

Тодор Радичевић поздравља поред „верне љубе“ и „милу дечицу“ Вукову — имеђу њима и Мину, која је тада имала петнаест година, -

Много се говорило да је Мину Вук био наме нио Бранку или Даничићу, и да су ова двојица била заљубљена ~ њу. Милетић назива овог последњег „очевидним зетом“ Вуковим, у једном писму Јовану Ђорђевићу из 1848. „Да сам ја узмогао слутити да је Вук, после преране смрти Бранка Радичевића, мени наменио Мину!", уздише стари И, Ткалац у својим успоменама, Други опет тврде да то није истина. Полит Десанчић каже: „противници Вукови у оно доба изнели су да су Даничић и Бранко зато тако ватрени приврженици Вукови што су се у Мину заљубили, но то је била фабула: колико ја знам ни Бранко ни Даничић нису никада дали ни најмањега спољнога знака да је једном или другом Мина била идеал."

Оставимо Даничића, али колико Бранка знамо, одиста нема ничега по чему бисмо могли закључити · да је он у Мину био заљубљен или да се мислио њом оженити, Мина је била млада — четири године млађа од њега, — и, као девојка лепа, Код гђе Милеве Раносовић (рођ, Вукомановић) видео сам један мали портрет Минин (пастел), кад јој је било тако седамнаест година од прилике. Особита лепота по том портрету није, али она коса везана у плетенице више главе, дуге и обле веђе, очи тако сјајне и поглед мио и паметан, уста мала, — све тодаје једну врло лепу свежину и пријатност њеном лику, и цела слика опомиње на Грезове младе девојачке фигуре. Уз то, Мина је била врло мила, „једна лепа душа“ како је назива њена другарица Милица Српкиња образована, љубимица Копитарева и Ранкеова, лепо. васпитана, музикална, помало сликарка, Бранко је према њој имао пуно поштовања и једно лепо и нежније пријатељско осећање, и то је све, То се види по' познатој песми коју јој је уписао у споменицу својим најлешшим рукописом, То се види и по оном писму Даничићу из 1852 где, у једном тону лепе

| Ме И