Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

а _ ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ _ ХАХ.

је писао кад је био „шестошколац“ и то у летњем семестру, и ове две песме, дакле, падају у 1841. тодину, Њихово порекло је школско, као што се види; и карактер им је такав. Јер 1) на туђем су језику: 2) пуне су Дедала, Хелиоса, Хеликона, муза; и 3) прва од њих (ода Станковићу) у Сафином је једанаестерцу са гликонејем после сваког трећег стиха:

__ До састављања српских стихова —- који нису били школски посао него његова лична воља и укус — Бранко је могао доћи у исто време (1841). Зашто тад не би и српски пропевао кад је пропевао уопште 7 Тадје добио и прву свеску новог издања народних песама (1841), можда и коју Вразову збирку (Ђулабије 1840, Гласи 1841, итд.); облик, а гдешто и тон извесних првина Бранкових подсећају на Враза (Пушник и шица, Срешан пастир, Нека сунца итд.)“ Можда је то било и годину дана доцније, и по угледу на оца, који је и сам био књижевник; крајем 1842 изашла је у једном листу једна басна у

прози од Тодора Радичевића. Свакако, прва српска ·

песма није доцнија од 1843. Девојка на сшуденцу

_„датована је „1843 јула“; наравно, реч је првом на-

црту, не о данашњој форми.

ли и то састављање стихова везује се за исте околности у којима се јавило прво рађање маште песникове, Оно је расло, а можда и никло, у оној атмосфери интимности између два брата. „Дете слабо момком ојачало, момка жарке певе послушало“, каже _ се даље у Песми брашу Сшевану. То значи: Стеван је од детета постао младић, а Бранко је њему почео читати своје песме, (Стеван је имао исто дивљење према тим песмама као раније према приповеткама, „О лепа пева!... О певај даље!“, говорио му је он,

# Нико а, Ленау има две три сде у овом метру: ЗећпзисћЕ пасћ Уегреззеп, Абепабидег и др. 55 %) Пор. и ове Вразове стихове: Тамо стоји поље, На пољу брежуљак, Па.брежуљку липа, Ра липи славуљак (Ђулабије)