Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

10. ВОЉИ (0)

и Бранко је био сав срећан с таквог одзива, Могу његове песме и никад не бити штампане; ако се штампају, може их нико и не читати, Бранку је свеједно, само кад му их је његов брат похвалио. „Он вељаше да сте ми убаве, нашто мени овде друге славе“ Ми не знамо ништа ближе о односима ова два брата; немамо ни једног писма које би они један другом писали, али видимо да је и прво Бранково певање, као и прво маштање његово, везано за ове моменте, Преко брата је, вероватно, певање Бранково дошло до знања и оцу, скојим ће се после Бранко дописивати о својим песмама; одушевљени млађи брат причао је ваљда оцу какве су песме Бранкове, и онда се и он стао интересовати за њих.

За Бранка је било проклество што је прву песму написао у домовини: у Карловцима (немачку), или у Темишвару (српску). Сад је свршено с њим: „твој син је песник и лека му нема“. У Бечу он ће мислити само на песме, Сам, у великој вароши, са пуном слободом академског грађанина, далеко од оца, без ичије непосредне контроле, са тврдом вером у свој песнички дар, и са одушевљењем човека од двадесет година — а иначе с природом која. се загреје јако и широко — Бранко је добио страст писања и стварања, Писма оцу из Беча (1844—1847) кипте песмама; по две три су у једном писму, И поред мањих лирских ту су и планови за „епос“ (1844). Планови су и за издавање целе збирке (1844); доцније (1844) још су две збирке у плану, Кад не може због школе да пише песме, њему је криво: „већ седам недеља ништа нисам певао... баш ми не да статистика"; „други песници једва чекају да се зажаре, а ја гледам да се расхладим (због испита)“; титд. И то све долази одмах од почетка, од првог писма, и траје с истом интенсивношћу четири године, све до публикације прве збирке, Очевидно је Бранка захватила страст. и ј Чудна је ствар та страст. У животу песнака,

| књижевника, уметника, научника, она је чест случај, Кад вас загреје једна песничка, књижевна, уметничка,