Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

_овај ретко лепи опис Бранков,

(1) _ __ ПРВА КЊИГА ПЕСАМА _ ХИ

„А греко“" реке подижу се горе, „А преко-гора, гледај какав шар: 5 „Вечерње · ада сунце прастре море, итд.“

Ето шта је начинио Бранко у две три строфе: почео са сликањем једног маленог идиличног врела, па изашао на горостасну слику целога краја! Бранко га и даље допуњује, Пошто је оцртао цео хоризонат, он се — тако свршава мало пре наведена. строфа, — враћа иа непосредну близину своју:

„Последњи зрак већ дана, ено, тоне, „А траве витке сјајне сузе роне.“

И одмах, не губећи даха, не прекидајући започети полет, хвата се за последњи стих строфе, узима га да почне њим другу строфу, што чини врло пријатан ефекат;)

„А траве витке сјајне. сузе роне, „Свечана лежи свуда тад тишина, " Славуја само слатки поји звоне "Из зелених, лиснатих дупљина, „У море сласти теби срце тоне, итд.“

Тиме, том личном импресијом, описом душевнога расположења у оваквом пејзажу, завршава се

2) Оно што је у Бранка лешшце од сликања то је — ми сад прелазимо на чисшо лирске песме осећање. То јем важније за песника, главна особина која му треба, „Осебање_ пева лирске песме, ове најлепше“ (Богдан Поповић). Мени је било жао кад сам год, у књижевности и животу, видео случајеве где се млади људи одаду поезији па се после покаже да су суви, да нису осетили ни љубав нити икоји виши и благороднији осећај, и да немају развијеног унутрашњег живота. Они су ми изгледали као неко који би се посветио сликарству, па после видео да не уме распознавати боје, да пати од далтонизма.

» Ово почиња ње нове строфе завршним стихом пређашње има Валтер Ског (Нипипе золр); познато је ла |: Сонетма венац Прешернов :ео такав. ла