Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

сним моментима.

И А и = (Ш)

Бранко. није патио од оскудице осећафа: напротив ([в, морални портрет његов; 1! глава) и то свак зна. Али његово је 0 осећање и фино, и у изведубс око. ко. Данас нико неће више твр-

дити. да је његова љубавна поезија само чулна; и. ко је'пре то мислио, променио је мишљење, О итови.

„Никад није вито твоје тело

„рука моја млада обавила,“)

„Ни с" у твоју усницу упила - „Моја усна икад, чедо бело!“

изванредно су лепи, и по течности песничке фразе, и по погодним изразима, и лепим инверсијама, и чак „прекорачењем из стиха у стих, које је иначе врло ретко у нашег песника а нарочито по осећању које

"је тако далеко од чулног. У целој песми којој су _ ово почетни стихови — песма је без наслова —, има чежње и финоће; то је једна од оних врло ретких

у нашој књижевности која је испевана „лепој непознатој“. И детаљи показују финији укус; у опису непознате истиче се, поред осталог, и лепота руке и чела. Цела би песма била потпуно лепа, да није мало развучена; она је један од врло ретких примера где је Бранка оставила његова концизност. И Укор је пун чежње н сав чист, го, леп осећај:

„Где си душо, где си рано“...

У Јадној дразгој најпре је миран опис, састављен од простих црта у осталом, а у кратком, уједначеном ритму, са рефреном. Опис тај представља стање, даје констатацију онога што је сад као што је било и пре:

„Ветрић пири, липа мири, ко и пре,“

Али се ситуапија одједном мења, и одмах се и ритам скраћује ин као обуставља:

„Нема сунца миленог, „Нема уог,“

1) Ме панк те Апп деп (епгеп Кеб шт5е ипреп. (Егл52 3ећшге, Гле Бехаиђепе Козе, Ш, 30), — као што је одавно примећено (Вуловић).