Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(0) а ПРВА КЊИГА ПЕСАМА _ЕХХУП

опаска први пут учињена; или: „ал ти с, брате, · светле очи“ — свешле доиста, од пића, и нарочито при крају пијанке, == па - крај овога дела, то је једна компарација историска. У старим књигама прича се, да је кнез Павле Бакић, победивши Турке, играо мо њиховим ; мртвим лешевима и припевао српске јунаке; Бранко _ « је узео тај мотив, — увеличан, или га сам увеличао, — и применио га на себе и ову прилику, Како је | „кнеже Паво“ играо по Турцима, тако он игра „по = винскима капљицама“ ; како је онај држао по два Турчина у рукама, тако он држи две чаше; како онај пева, тако и он има „у устима песмицу“. И та песмица је његов пун програм тада, и његов и његових другова, и лепо долази као завршетак:

„Браћо мила, здраво, здраво, Вина доста, то је право, И момицу белу, једру,

И пламени мач о бедру.

3) ба ове веселе оргије музике и сликања која сачињава други део песме, долази трећи део

=

„Оде коло; оде цела лупа...“ < | || сав у озбиљном ритму, у сетном тону, питом и не- | 2 жан, како и одговара тренутку непосредног растанка | с друговима, И она нежна“ лирика тота дела тек сад | | лепо долази иза оног бујног и живог ранијег дела Ј песме, | И

„У једној овако ошширној студији о Бранку Радичевићу, Пуш се не може мимоићи, Та је песма, | | међутим, сасвим друкчија од досадашњих, и тражи | 5

| |

засебно разгледање. То је полемика и памфлет, чије ||

и И

је порекло Јасно по тренутку у којем је песма постала,__ | _ - па : |

Само, са Пушем Бранко улазнгу један за њега нов вод поезије; ничега немамо рафије што би потврђивало полемичку жицу нашег песника; само има један помен у мају 1844 кад че оцу како у

~